Danijel Kelman, pisac austrijsko-nemačkog porekla, rođen 1975. godine, važan je autor savremene književnosti na nemačkom jeziku. Studirao je filozofiju, a prikupio je značajne književne nagrade (Kandid, Tomas Man, Per Orlov Enkvist, Klajst) i stipendije u obe svoje države. Najpoznatiji romani su mu Ja i Kaminski i Premeravanje sveta. Trenutno predaje književnost na Univerzitetu u Njujorku.
Dereta nam je 2017. godine predstavila Kelmanov roman jednoslovnog naslova F koji je izvorno objavljen 2013. godine. U knjižarama se još uvek može naći po neki primerak za razliku od prethodnih rasprodatih naslova istog pisca u izdanju Derete, Slava i Premeravanje sveta.
F kao Fridland, kao familija
Glavna likovi u romanu su Fridlandovi, otac Artur i tri sina, Martin i blizanci Erik i Ivan. Radnja romana se odvija vrelog letnjeg dana 8. 8. 2008. godine. Kroz svakodnevnicu Martina, Erika i Ivana u tri, za fabulu, ključna poglavlja ispripovedana je sudbina svakog od njih, a u naizgled običan dan sećanjima na detinjstvo i mladost prizvani su i događaji iz prošlosti. Roman počinje događajem iz 1984. godine kada otac sa sinovima odlazi u pozorište da gleda hipnotizera. Da li hipnotisan ili osvešćen i usmeren ka svojim istinskim potrebama, Artur istog dana napušta decu i odlazi u nepoznato. Tek kasnije, kada su Martin, Erik i Ivan odrasli, mladi ljudi, Artur se vraća u njihove živote prvo svojim romanima kao uspešan, poznati pisac, a potom i fizički kroz nekoliko susreta sa Martinom i Ivanom.
Tokom očevog odsustva i usled potrebe za ostvarenjem i utemeljenjem sopstvene ličnosti, tri brata biraju potpuno različite profesije. Martin postaje sveštenik, Erik berzanski trgovac akcijama, a Ivan prodavac skupih slika. Uz uvođenje motiva religije, novca i umetnosti, ponovo se u sudbine likova upliće iluzija kao izvor svih nejasnoća i nemogućnosti ovladavanja sopstvom. Zbog toga je Martin sveštenik koji ne veruje u Boga, a koji je kao mlad gajio iluzije da će ponavljanjem rituala doći i do istinske pobožnosti. Erik je bogati ekonomista i pati od različitih oblika poremećaja ličnosti. A Ivan je neuspeli slikar, a uspešan falsifikator koji, koristeći se tuđim imenom, prodaje slike.
U potrazi za suštinom
Roman F ne poništava i ne negira postojanje smisla bivstvovanja, ali smisao neprekidno izmiče likovima i čitaocu. Izmicanje smisla je ostvareno u nekoliko književnih postupaka, a jedan od njih je uvođenje romana u romanu. Iz prepričavanja Arturovog romana Zovem se Niko saznajemo da je glavni junak imenovan slovom F, a okarakterisan je posebnim pogledom na svet. Svet je za F niz uzročno-posledičnih veza, svet je nauka i svet su činjenice.
„A duh koji taj model stvara? Ne zaboravi, u mozgu niko ne živi. Nema nevidljive struje koja struji kroz nervne završetke, koja gleda kroz oči, koja čuje na uši, koja govori kroz tvoja usta. Oči nisu prozori duše. Postoje samo nervni impulsi, ali njih niko ne čita, niko ih ne broji, niko ne prevodi u nešto drugo, niko ne razmišlja o njima. Traži koliko hoćeš, u toj kući nikoga nema. Svet je u tebi, a ti ne postojiš. Jer ovo TI, ono je samo privremena tvorevina, prolazno stanje. TI – to je vidno polje, sastavljeno od nekoliko kvadratnih milimetara, polje čije ivice već tonu u ne-biće, polje puno slepih mrlja, ispunjeno navikom i pamćenjem, koje malo toga čuva i koje uglavnom izmišlja. Ono što nazivaš svojom svešću, to je samo treperenje, to je san koji niko ne sanja.”
Danijel Kelman, F, Dereta, Beograd, 2017, 58. str.
Traženje smisla života se nameće kao suštinska potreba čoveka, jer usled njegovog izmicanja i kao posledica čitanja Arturovog romana, u Nemačkoj dolazi do niza samoubistava.
Izmicanje suštine se postiže i uvođenjem motiva iluzije koji briše granice između svesnog i nesvesnog, stvarnog i lažnog, pravog i pogrešnog, zatim uz pomoć likova koji su duboko nesrećne i neostvarene ličnosti. S druge strane, ne nailazi se ni na kakav put i mogućnost izbavljenja, jer se ni ne postavljaju prava pitanja. Sve akcije kreću u pogrešnom smeru, jer nema ni istinske usmerene zapitanosti.
Zbog toga se u romanu razvijaju dualizmi kao način življenja, ali stanje podvojenosti je mučno i teško. Sve je istovremeno i pravo i lažno, Arturova odluka da napusti dom je i svesna i nesvesna, Martin je i sveštenik i ateista, Ivan je i vrhunski slikar i falsifikator, Erik pati od shizofrenije, Erik i Ivan su identični blizanci, ali različitog karaktera.
Odsustvo suštine, svedenost na činjenice, dualno bivstvovanje se umnožava i dovodi do anarhističkog pristupa sopstvu, što najbolje vidimo u sledećem citatu.
„Među nama rečeno, šta znači nešto hteti ili želeti? Ko zna za sebe šta hoće? Ko je načisto sa sobom? Čovek mnogo toga želi, mnogim stvarima teži i to u svakom trenutku nekoj drugoj stvari. Naravno, na početku predstave kako niko ne može biti siguran da radi nešto što u dubini duše ne želi. Ali istina je sledeća – svako je spreman na sve. Čovek je otvoren za sve mogućnosti, on je haos bez granice i čvrste forme.”
Danijel Kelman, F, Dereta, Beograd, 2017, 177-178. str.
S đavolima nikad nije dosadno
Atmosfera pritisnute svesti je ospoljena insistiranjem na vremenskim uslovima avgustovskog dana 2008. godine. Napolju je vruće, misli su ograničene, blokirane, često se koristi epitet „pakleno” da bi se opisala vrućina, zatim likovi koje osvaja vrelina pomišljaju da pakao kao deo biblijske podele sveta ne postoji, jer je pakao već na zemlji. Samo prezime Fridland u bukvalnom prevodu znači: spržena zemlja.
U okolnostima sužene mogućnosti razmišljanja otvoren je put za upliv likova koji pripadaju onostranosti. Tako se pojavljuje beskućnik duge brade s kojim se Martin sukobljava, Erik vidi oko svoje kuće stvorenje koje se uspravlja i hoda na nogama jarca mirišući na mentu, Ivan vidi osakaćenog čoveka koji je prethodno, u Arturovom romanu Porodica, opisan kao daleki predak. Erikova ljubavnica se zove Sibila što otvara prostor za okretanje ka budućnosti, ali proročanstvo u sprezi s njenim likom izostaje. Sama identičnost blizanaca se uspostavlja kao neprirodna. Užasavajuće posledice tolike sličnosti najviše oseća Erik koji nekad nije siguran koji je od njih dvojice. Iluzionista Linderman je čovek na prelazu, onaj koji, kad ostari, izgleda kao đavo.
Iako se, posle svega navedenog, može pomisliti da je roman teško traganje za poentom i idejom ili slikanje mučnih stanja svesti svakodnevnog života, autor nas stilom iznenađuje i na prvi pogled nam nudi veseo ton pripovedanja. Komični efekti postignuti su neobičnim dijalozima, sporednim likovima kao što je Erikov vozač Grk, opisima događaja iz prošlosti (Martinovi i Ivanovi izbori partnera). Sama karakterizacija likova i njihovi porodični odnosi su tragikomični. Tako je sredovečni Artur zarobljen u bračnom i porodičnom životu, Martin je gojazni sveštenik s Rubikovom kockom koji ne može da podnese ispovedi, Erik je gonjen sopstvenim priviđenjima i umišljanjima različitih situacija, a Ivan je uglađeni posrednik koji prodaje svoje slike. Zbog toga je Kelmanov smeh groteskan, istovremeno veseo i užasan, ali neodoljivo privlačan za čitanje.
Kehlmann und die Russen
Pojedine scene i atmosfera romana F podsećaju na delo Majstor i Margarita Mihaila Bulgakova. Vrućina podseća na dan u Jeršalaju i Pontija Pilata koga boli glava, a početna scena iluzioniste u pozorištu ima sličnu svrhu kao predstava u moskovskom pozorištu u Majstoru i Margariti. Iluzionista Linderman mogao bi se uporediti sa Volandom, ali je njegovo delanje i značaj u Kelmanovom romanu ograničenije i svedenije. Izjednačavanje i istovremeno postojanje tame i svetla, stvarnih i onostranih bića je takođe uporedivo. Ali dok se u Majstoru i Margariti ostvaruje apokrifna verzija Biblije i nude se rešenja sudbina glavnih likova, u romanu F se tako nešto ne ostvaruje, nego se sve dileme i traganja prenose na sledeću generaciju.
Takođe, Kelmanov roman preko motiva odnosa oca i sinova možemo dovesti u vezu sa delom još jednog Rusa, a to je Dostojevski i Braća Karamazovi. Međutim, sam kraj romana F je problematičan kao u drugom romanu Dostojevskog, Zločinu i kazni. Raskoljnjikovo pokajanje se, u literaturi, obično problematizuje nedovoljnom motivisanošću, a u romanu F imamo Erika kao oličenje materijalizma koji se, na kraju, okreće religiji, ali ne kao razumno biće, nego kao umobolnik.
Preporuka
Roman F će vam držati pažnju i nećete moći da ispustite knjigu iz ruke, zato bih ga preporučila svima, a posebno onima koje zanima austrijsko-nemačka savremena književnost i ljubiteljima dela Mihaila Bulgakova. Vrlo je zanimljiv kada se čita baš sad u letnjem periodu, a verovatno ćete poželeti i kasnije da mu se vratite ili da pročitate još neko delo istog autora.
Be First to Comment