Austrijanku Gudrun kratke kovrdžave plave kose i pre podneva obučenu u narodnu nošnju sam poznavala oko tri meseca. Gudrun, njen suprug Valter i pas Timi, nudili su privatni smeštaj u deset različito uređenih soba u austrijskom stilu. Kako sam nemački jezik tek počela da učim, razgovor sa ovom divnom ženom bio je sveden na njene živahne, nasmejane monologe i moja nagađanja šta je mogla da kaže. Moram priznati da sam vrlo uspešno čitala i dešifrovala misli, čak i na stranom jeziku. Činilo mi se da je okruženost Austrijancima idealna prilika za učenje jezika i upoznavanje ljudi. Moj osećaj me nije prevario, ali me jeste iznenadio kada me je Gudrun jednog aprilskog dana 2019. godine pozvala da idemo na opersku predstavu.
Besplatna karta
Gudrun je karte za operu Majstori pevači iz Nirnberga (Die Meistersinger von Nürnberg) dobila od glasnih i veselih članova orkestra iz Nemačke koji su odseli u njenoj gostionici (tzv. austrijski Gasthaus). Muzičari su svirali limene duvačke instrumente i stalno su izgledali zajapureno. Da li je crvena boja u licu bila posledica jake hrane, srčanih oboljenja ili popucalih kapilara, nisam mogla da odgonetnem, ali su mi bili zanimljivi dok su sedeli za doručkom, smejali se do suza i širili atmosferu opuštenosti i neposrednosti. Podsećali su me na likove iz crtaća, na buckaste animacije stešnjene teškim instrumentima u kratkim pantalonama, hozen tregerima i s perjem na glavi. Muzičari su bili članovi orkestra iz Drezdena, jednog od najstarijih na svetu koji postoji od 1548. godine. Starost se na njima nije videla i odlično su izgledali za svojih pet vekova.
Nisam imala nikakva očekivanja, ali sam se ipak svima koje sam poznavala u Salcburgu pohvalila da idem na predstavu. Skup poznatih lica u Salcburgu činilo je oko desetak duša, uključujući i mog supruga, i po njihovim reakcijama (izuzev supruga, jer ni on nije imao pojma o čemu se radi) sam shvatila da je posebna privilegija posetiti Großes Festspielhaus (Veliku festivalsku salu), i to besplatno. Kasnije sam shvatila koliko sam imala sreće da prisustvujem takvom događaju, jer je Osterfestspiele Salzburg (Uskršnji festival u Salcburgu) koji se održava svake godine počevši od 1967. godine, manifestacija od međunarodnog kulturnog značaja. Festival je važan turistički potencijal grada i za deset dana koliko traje okuplja mnoštvo stranih posetilaca.
Za modernu je kriv Vagner
Rihard Vagner, tvorac Majstora pevača iz Nirnberga, je bio nemački kompozitor, pisac, esejista i teoretičar muzike. Rođen je 1813. i tokom svog sedamdesetogodišnjeg života uveo je mnoge izmene kojima je postavio osnove za razvoj moderne opere u 20. veku. Svoje opere je nazivao muzičkim dramama i smatrao da su one sinteza svih umetnosti (Gesamtkunstwerk). Spojio je centralne veštine ljudskog bića: umetnost plesa, tona i poezije, i dodao tri plastične umetnosti: arhitekturu, skulpturu i slikarstvo. Uveo je scenske efekte, smanjio prisustvo hora na sceni, a dijalozi i monolozi počeli su više da liče na dramske u odnosu na prethodne.
Zanimljivo je da je Vagner bio izuzetno važna, ali i ekscentrična ličnost i da je uticao na celokupni razvoj kulture i umetnosti. Njegovo ime mi je odranije bilo poznato iz Bodlerovog Cveća zla, kao i iz književno-istorijskih studija o piscima moderne, uglavnom Francuza, kao što je Malarme, Prust, Verlen i Nemaca Tomasa Mana i Ničea. U skaldu sa svojim delima, izdvajao se od ostalih načinom odevanja, burnim ljubavnim životom i složenim prijateljskim odnosima sa kompozitorom Francom Listom, filozofom Fridrihom Ničeom, dirigentom Hansom von Bilovom i kraljem Ludvigom.
Majstori pevači iz Nirnberga i nemački jezik
Opersku predstavu izvodili su Sächsische Staatskapelle Dresden i Sächsischer Staatsopernchor Dresden (Saksonski državni orkestar i operski hor iz Drezdena). Bio je to drugi put da se na Osterfestspiele Salzburg izvodi Vagnerova opera Majstori pevači iz Nirnberga. S obzirom na to da izvođenje predstave traje pet sati, što sa pauzama podrazumeva ukupno šest sati boravka u pozorištu/operskoj sali, pretpostavila sam da je postavljanje Vagnerovog dele velik i skup poduhvat. Koliko je zaista bilo skupo, uverila sam se kasnije kad sam videla da najveći deo karata košta 490 EUR, a da drugu veliku grupu čine karte od 390 i 430 EUR. Jeftinije su koštale od 40 do 230 EUR, ali su sa sobom nosile rizike od skučenog i ograničenog pogleda na pozornicu. Pošto je i za Austrijance poseta festivalskoj predstavi skupa, najveći deo publike su činili stariji ljudi koji posle svog dugog radnog veka mogu da priušte ovakvo zadovoljstvo. Kasnije sam shvatila da je odlazak u bilo koju operu i informisanost o istoj za stanovnike Salcburga pitanje opšte kulture.
Opera Majstori pevači iz Nirnberga prikazuje muzičkog inovatora koji želi da pobedi na tradicionalnom takmičenju u pevanju kako bi osvojio ruku svoje drage. Ime mu je Valter, zaljubljen je u Evu, ima duhovnog pomagača Hansa Saksa, a ona svoju dadilju Magdalenu. Prepreka je Evin udvarač Bekmeser i konzervativna sredina, a vrhovni sudija je, naravno, Evin otac Pogner. Iako opera Majstori pevači iz Nirnberga ima siže bajke, u njoj je Valter onaj koji donosi promene. Njegov način pevanja se razlikuje ritmički i intonacijski od tradicionalnog sklada koji je jasno utvrđen strogim normama. Istu takvu poziciju ima i Bodler u okviru razvoja poezije. Bina je bila mehanički pokretna, tako da su se od drugog čina scene menjale okretanjem ogromne pozornice. Od savremenih elemenata u predstavi, pojavljivali su se likovi šminkerki u svojim prepoznatljivim radnim uniformama, a u nekim scenama bili su ogoljeni reflektori tako da stvaraju utisak predstave u predstavi. Na ovaj način ukidana je pozorišna iluzija i prikazivan je sam proces stvaranja iste. Naravno da nisam razumela ni reč teksta, ali pretpostavljam da to niko, osim stručnjaka, ne razume, nego da je poenta u samom načinu i toku izvođenja cele predstave.
Na pozonici su bila postavljena dva displeja, levi sa tekstom na nemačkom, a desni sa tekstom na engleskom jeziku. Nemački nisam razumela, a engleski sam počela da zaboravljam usled usvajanja novih pravila, tako da mi je prethodono pročitani siže na srpskom bio od višestruke koristi. Možda bi mi bilo još interesantnije da sam bila poznavalac ili ljubitelj klasične muzike, pa bih mogla da potpunije razumem Vagnerovo delo, ali i sa slabom pripremom i odlaskom samo zato što je bilo besplatno, bilo je fantastično. Utisak da sam bila deo jedne čiste lepote, ne napušta me ni dan-danas.
Kulturo, eve me
Odlazak u operu me je podstakao na nova interesovanja. Shvatila sam da klasična muzika ne mora da bude strana običnom čoveku. Muziku možete osećati na različite načine. U austrijskom kulturnom životu, ona zauzima centralnu poziciju i zato se nemojte dvoumiti ukoliko budete imali prilike da prisustvujete sličnim dešavanjima. Proširićete spisak tema za razgovor sa ljudima i negovaćete svoj duh i osećaj za lepo. Umetnost donosi duhovno zadovoljstvo, navodi na razmišljanje i povezuje ljude. Sa umetničkim delom uglavnom možete da komunicirate čak i bez znanja stranog jezika i samim tim nikada nećete biti usamljeni u stranoj sredini.
I samo da se zna da je opera sasvim drugačija uživo i nije odbojna kao što izgleda na televiziji.
Be First to Comment